Belančevine

www.sxc.hu

   Kao što se vidi, belančevine, čine najveći deo čvrstih sastojaka čovečjeg tela, a nazivaju ih još i proteinima, po grčkoj reči protos, što znači prvi, najvažniji. One čine osnovu svih živih ćelija: mišići, koža, kosa, ćelije krvi, jednom rečju, sva telesna tkiva sastavljena su od belančevina. Belančevine su nezamenljiv materijal za obnovu, rast i razvoj tkiva, te ih zato ubrajaju u gradivne materije. Osim toga, one imaju ulogu u stvaranju zaštitnih materija, koje štite organizam od oboljenja. Poznata je i njihova uloga u prenošenju vode u organizam, a takođe su i izvor energije (zbog toga ih nazivaju i energetskim materijama; sagorevanjem 1 grama belančevina razvija se energija - toplota od 4,1 kalorije).

    Belančevine se u prirodi nalaze u biljnom i životinjskom svetu, ali se one međusobno razlikuju po vrednosti, što primorava čoveka da se hrani mešovitom hranom, kako bi obezbedio svoje telo svim potrebnim sastojcima. Glavni izvori belančevina životinjskog porekla su meso i riba (naročito posniji), proizvodi od mesa i ribe, mleko i mlečni proizvodi (sir, kajmak, jogurt, kiselo mleko i dr.), jaja. Utvrđeno je da su belančevine životinjskog porekla srodne onima koje ulaze u sastav čovečjeg tela i da upravo one sadrže i izvesne sastojke (bitne ili esencijalne amino - kiseline) neopohodne organizmu. Otuda i proističe veća biološka vrednost životinjskih belančevina nad biljnim. Što se tiče svarljivosti, ove se belančevine lakse vare i bolje iskorišćavaju u organizmu od biljnih.

www.sxc.hu

    Glavni izvori biljnih belančevina su razna žita (žitarice) i njihovi proizvodi (brašno, hleb, testenine), krompir, mahunasti plodovi itd. Čovek ne može da stvara rezerve belančevina, kao što je to slučaj sa mastima, te je zato primoran da ih svakodnevno uzima. Ako se to ne čini, doći že do zaostajanja u rastu i razvoju, smanjiže se otpornost organizma prema bolestima, doži že i do smanjenja crvenih krvnih zrnaca, što ima za posledicu malokrvnost. Opadanje telesne težine, zamor i mnoge druge pojave posledica su nedostataka belančevina u hrani, jer ako ih čovek svakodnevno ne unosi, on je primoran da troši svoje sopstvene belančevine, tj. one koje su sastavni deo njegovog tkiva i tako dolazi do svih neželjenih pojava, koje se naročito mogu drastično odraziti na mlade oranizme u razvoju.

   U procenjivanju dnevnih potreba u belančevinama, najmerodavniji su sledeći činioci: uzrast i zdravstveno stanje. Odrasle osobe treba dnevno da uzimaju jedan gram belančevina na jedan kilogram svoje telesne težine, dok deca, zavisno od uzrasta, i dva i tri puta više (što su manja, to su im potrebe veće). Pojačano unošenje belančevina potrebno je i ženama u posebnim fiziološkim stanjima, kao što su trudnoća i dojenje, zatim rekonvalescentima (osobama koje se oporavljaju posle bolesti), bolesnicima pre i posle hirurških intervencija (operacija), hroničnim bolesnicima (oštećenja jetre, tuberkuloza i dr.) i onima koji su pretrpeli ranjavanje ili teže opekotine. Kao što se vidi, belančevine su neophodni sastojak u našoj ishrani i one se moraju svakodnevno unositi.