Ugljeni hidrati

www.sxc.hu

    Ugljeni hidrati su uglavnom sastojci biljnih namirnica, dok ih u životinjskim ima u veoma malim količinama, na primer: u 100 grama mesa ima jedva 0,5 grama ugljenih hidrata.

   

    Pod ugljnim hidratima podrazumevaju se u prvom redu šećeri i materije koje su im srodne, ali ne treba pri tome shvatiti da su sve materije slatkog ukusa ugljeni hidrati. To su uglavnom sastavni delovi biljne hrane: žitarija, odnosno brašna, hleba, krompira, pasulja i dr., a najvažniji ugljni hidrat biljnog porekla je skrob. Najveži deo energije potrebne za rad čovek dobija baš od ugljenih hidrata, koji su široko rasprostranjeni u prirodi. Među ugljenim hidratima, celuloza je jedan koji ne može da koristi kao energetski izvor (jer je nesvarljiva), ali zato je ona dobar regulator rada creva, jer u procesu varenja nabubri, pa svojom povećanom zapreminom vrši mehanički nadražaj na zidove creva. Zato se suve šljive i druge namirnice bogate celulozom preporučuju osobama koje pate od neutredne stolice.

www.sxc.hu

    Što se tiče količine ugljnih hidrata koju čovek treba dnevno da unese hranom, ona u prvom redu zavisi od težine posla. Za teži rad potrebno je više snage - energije, te i više ugljenih hidrata. Prosečna dnevna potreba kreće se oko 400 grama.

    Energetske materije, sagorevajući u organizmu, oslobađaju toplotu koja se meri kalorijama. Jedna kalorija je ona količina toplote koja je potrebna da se jedan kilogram vode zagreje za jedan Celzijusov stepen. To je tzv. velika kalorija.

    Osim ovih, energetskih i gradivnih materija, organizmu su potrebne, mada u znatno manjim količinama, tzv. zaštitne materije u koje spadaju vitamini, mineralne materije i voda.