Hrskavi kolač sa jabukama

Potrebno:

• 6 kašike šećera
• prstohvat cimeta
• 1 vanila (samo seme)
• 6 ne oljuštenih jabuka, 3 da se izrendaju i 3 isečene na kockice
• 3 kašike suvih brusnica
• 1 kora limuna i 1/2 limunovog soka

Za koricu:

• 100 g brašna
• 2 kašike šećera
• 50 g putera, ohlađenog i iseckanog na kockice
• prstohvat cimeta
• 4 kašika musli

 

Priprema:

1. U zagrejanoj vatrostalnoj posudi dodati šećer i karamelizovati ga (otprilike 5 min). U šećer dodati seme jedne vanile, prstohvat cimeta, izrendane jabuke, jabuke isečene na kocke i sve to kuvati još 1 - 2 min. Na kraju preko dodati brusnice, koru limuna i limunov sok. Posudu skloniti sa vatre.
2. U zasebnoj posudi dodati brašno, šećer, puter, prstohvat cimeta i sve to umesiti i prstima izmrviti testo veličine hlebnih mrvica. U testo dodati musli i sve lepo izmešati.
3. Testo i mrvice posuti preko kolača u posudi. Vratiti posudu ponovo na ringlu i zagrejati do ključanja. Posudu tada skloniti sa ringle i ubaciti u prethodno zagrejanu rernu na 200°C i peći 12 - 14 minuta dok kolač ne dobije zlatnu boju. Izvaditi iz rerne i služiti toplo.

Savet:  Testo i musli samo posuti preko kolača, kako bi korica bila hrskava. Nemojte potapati u donji deo.

Spanać sa stiškom kobasicom

Potrebno:

• 2 stiške kobasice
• 500 g spanaća
• 1 glavica crnog luka
• 2 češnja belog luka 
• 200 g kačkavalja
• 2 jaja
• 200 g kuvanog pirinča
• 2 dl kisele pavlake
• ulje
• so i biber

Priprema:

1. Crni luka iseći na kockice i propržiti na zagrejanom ulju zajedno sa belim lukom. Kada luka bude staklast dodati kobasicu isečenu na krugove. Kada se kobasica isprži, sadržaj tiganja isipati u vatrostalni sud.
2. U tiganj na kratko propržiti prethodno oprani spanać. I njega dodati u vatrostalni sud sa kobasicama.
3. U vatrostalni sud dodati polovinu kuvanog pirinča, kiselu pavlaku, posoliti i pobiberiti i sve lepo izmešati. Sve lepo poravnati kašikom i preko izrendati kačkavalj i razbiti dva jaja.
4. Sud staviti u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C i peći oko 20 min.
5. Kao prilog možete poslužiti kuvani pirinač.

Gurmanska pita

Potrebno:
    Za testo:

• 500 g brašna
• 3 srednja krompira
• 25 g svežeg kvasca
• 2,5 dl mleka
• 1 kašičica šećera
• 2 kašike ulja
• so

    Za preliv:

• 4 dl kisele pavlake
• 3 čena belog luka
• 2 srednje glavice crvenog luka
• 350 g mesnate slanine
• 250 g trapista
• so, mešavina začina

Priprema:
    Testo:

1. Krompir oljuštiti i iseći na kocke, a zatim ga obariti u slanoj vodi. Potom ga ocediti od suvišne tečnosti i ispasirati.
2. U manjoj posudi sjediniti 1 dl mlakog mleka, šećer, kašičicu brašna i svež kvasac te dobro izmešati i ostaviti na toplom da nadođe.
3. U posudi za mešanje sjediniti polovinu brašna, nadošao kvasac, pasirani krompir i malo soli po ukusu pa promešati.
4. Zatim postepeno dodavati preostalo brašno i mesiti dok testo ne pocne da se odvaja od zidova posude. Ne morate da utrošite svih 500 g brašna, mesite dok testo ne bude lepo i mekano. Umešeno testo premazati uljem i ostaviti na toplom da nadođe.

    Preliv:

1. Crveni luk očistiti i iseći na režnjeve, mesnatu slaninu na štapiće, a beli luk što sitnije. Trapist izrendati na krupno rende.
2. Pavlaku sjediniti sa belim lukom i začinima te promešati.

    Finalni postupak:

1. Nadošlo testo premesiti i preručiti u nauljenu tepsiju. Potom ga rukama istanjiti da se prekrije površina pleha. Staviti u zagrejanu rernu na 180°C da se peče nekih 10 - 15 min.
2. Tepsiju izvaditi iz rerne i preko testa premazati fil od pavlake i belog luka. Odozgo posuti crvenim lukom, slaninom i kačkavaljem pa vratiti u rernu da se peče dok ne porumeni.

    Savet: Umesto slanine možete koristiti suvi vrat, a možete i pomešati suvi vrat i slaninu.

Losos u vinu i povrću

Potrebno:

• 6 fileta lososa
• 400 g širokih rezanaca (1 pakovanje)
• 400 g frikom mešavine povrća
• 1 kašika skrobnog brašna
• 2 kašike mešavine začina
• 50 g putera
• 2 češnja belog luka
• 200 ml crvenog vina
• ulje
• so i mleveni crni biber

Priprema:

    U šerpu sa provrelom vodom na šporetu sipamo crveno vino, posolimo, pobiberimo i stavimo mešavinu začina, zatim stavimo filete da se kuvaju. Šerpu poklopimo i kuvamo oko 10 minuta. 

    Frikom mešano povrće pripremimo po uputstvu sa kese. U ovom slučaju obarimo povrće. Zatim obareno povrće propržimo malo na rastopljenom puteru. Dodamo sitno iseckane češnjeve belog luka. Posolimo, pobiberimo i promešamo. Kada se malo proprži dodamo skrobno brašno i nalivamo 2-3 kutlača tečnosti iz šerpe, promešamo i sklonimo tiganj sa sporeta. 

    Na jednu stranu tanjira serviramo prethodno skuvane rezance. Do njih serviramo filete od lososa. Do fileta lososa serviramo povrće. Dekorišemo maslinama.

Zapečen hleb

Ostao vam je hleb od juče, a dosadili su vam sendviči iz mikrotalasne ili tostera, evo jednog predloga za pripremu starog hleba.

Potrebno:

• 1 stari hleb
• 1 crni luk
• 1 šargarepa
• 100 g mariniranih šampinjona
• 100 g mesnate slanine
• 100 g suvog vrata
• 100 g dimljenog kačkavalja
• 4 zelene masline
• 4 crne masline
• 3 jaja
• 200 g sira
• ajvar ili kečap
• so, biber

Priprema:

    Fil: U dobro zagrejan tiganj propržiti luka i šargarepu, kada budu gotovi dodati marinirane šampinjone, slaninu, suvi vrat, propržiti još malo i na samom kraju dodajte naseckane masline, dimljeni kačkavalj naseckan na kockice, so i biber po potrebi. 

    U podmazan veliki pleh poređate kriške starog hleba. Kriške namazati ajvarom ili kečapom (ko šta voli, ja lično polovinu namažem kečapom polovinu ajvarom).

    Preko namazanih kriški dodati fil. Fil možete napraviti od čega god želite ili nađete u frižideru, budite kreativni :).

    U poseban sud umutiti jaja i sira i ovo stavljati preko fila.

    Hleb peći u rerni na 180°C oko 30 minuta ili dok ne dobije zlatno žutu boju.

Lagani voćni kolač

Potrebno:
    Za koru:

• 200 g "pti-ber" keksa
• 200 g mlevenog keksa
• 2 dl mleka
• 700 g kiselih jabuka
• 500 g banane
• 150 g mlevenih oraha
• 1 kašika ruma
• 100 g šećera

    Za fil:

• 2 pudinga od vanile
• 100 g šećera
• 8 dl mleka
• 5 dl slatke pavlake

    Fil:

1. U šerpu sipati 6 dl mleka, dodati šećer i ostaviti da proključa.
2. Posebno razmutiti puding od vanile u preostalo mleko te dodati u ključalo mleko i kuvati na umerenoj temperaturi dok se ne zgusne.
3. 2 dl slatke pavlake umutiti u čvrst šlag pa sjediniti sa ohlađenim pudingom i polako promešati.

    Fil za koru:

1. Jabuke i banane oljuštiti i irendati na krupno rende
2. Rendano voće sjediniti sa mlevenim keksom, orasima i šećerom i rumom. Dobro izmešati da bi se dobila kompaktna smesa.

    Finalni postupak:

1. "Pti-ber" keks natopiti u mlako mleko, a zatim njime obložiti pravougani kalup ili poslužavnik.
2. Preko "pti-ber" keksa naneti fil od voća i poravnati pa premazati filom od vanile.
3. Preostalih 3 dl slatke pavlake umutiti i rasporediti preko fila. Gotov kolač ostaviti da se stegne. 

Džigerica u sosu od pavlake

Potrebno:

• 800 g pileće džigerice
• 2 glavice crnog luka
• 1,5 dl pavlake
• 1,5 dl belog vina
• 1 kašika brašna
• 1 kašika senfa
• 4 kašike ulja
• 250 g pirinča
• mešavina začina
• so, biber

Priprema:

1. Crni luk iseći na kockice i propržiti na malo ulja da porumeni.
2. Dodati pileću džigericu te i nju kratko propržiti da promeni boju. Zatim posuti brašnom i promešati, te naliti mešavinom vode i belog vina.
3. Dodati senf i nastaviti sa dinstanjem na umerenoj temperaturi dok džigerica ne omekša a suvišna tečnost ne uvri.
4. Pred kraj dinstanja umešati pavlaku, dodati začine po ukusu i promešati.
5. Pirinač obariti u slanoj vodi a zatim ga procediti i poslužiti kao prilog uz glavno jelo.

Vreme pripreme: 40 min

Savet: Pileću džigericu nemojte soliti tokom dinstanja kako ne bi ostala tvrda već je začinite na samom kraju.

Vitamini

www.sxc.hu

    Danas se o vitaminima mnogo govori kao o važnim sastjcima hrane, čiji nedostatak dovodi do različitih poremećaja u organizmu, iako oni ne služe ni kao materijal za gradnju ćelija ni kao energetski izvor.

    Vitamini se javljaju u hrani u izvanredno malim količinama, pa ipak dovoljnim da ispune svoj zadatak u organizmu. No svaka namirnica ne sadrži i sve potrebne vitamine i zato je neophodno da hrana bude mešovita. Ali i uzimanje mešovite hrane može da bude nekorisno ako se s njom postupa nemarno. Razni postupci pri preradi, kuvanju i konzervisanju hrane mogu da unište vitamine u njoj.

    Poznato je da se neki vitamini rastvaraju u mastima, kao vitamini A, D, E i K, dok se drugi rastvaraju u vodi. Jedni su otporniji prema toploti i dužem stajanju, dok se drugi u ovim uslovima uništavaju. Tako, na primer, spanać, koji je dosta bogat vitaminom C, već na običnoj sobnoj temperaturi za 1 - 2 dana stajanja gubi polovinu od prvobitne svoje količine. Može se, uopšte, reći da su vitamini rastvorljivi u mastima otporniji prema dejstvu toplote.

    Vitamin A se nalazi u punomasnom mleku, ribljem ulju, maslu, žumancu, nekim vrstama povrća i dr. Minimalna količina od 3 - 5 miligrama u svakodnevnoj hrani podmiruje potrebe organizma u ovom vitaminu. Ako se unosi u većim količinama, sakuplja se kao zaliha u jetri i troši kad je organizam u oskudici.

    Od praktičnog je značaja da se vitamin A može zagrevati i do 120°C a da pri tome ne gubi ništa od svoje vrednosti.

    U ishrani dece vitamin A je naročito važan, jer nedostatak tog vitamina usporava rast, koža i sluzokoža pokazuju smanjenu otpornost te dolazi do čestih infekcija. Smetnje vida, koje nastaju zbog nedostatka ovog vitamina, odražavaju se na razne načine. U lakšim slučajevima nastupa tzv. kokošje slepilo (čovek ne vidi u sumraku), dok u težem može doći i do gupitka vida.

    Vitamin D naziva se još i "antirahitični" vitamin, jer je oboljenje nastalo usled nedostatka tog vitamina poznato pod imenom rahitis. Ono se ispoljava zakržljalošću i omekšanjem kostiju, usled čega nastaju tzv. "O" i "X" noge, i krivljenje skeleta.

    Videli smo već ranije da je za pravilan razvitak kostiju i zuba uz kalcijum i fosfor neophodan i vitamin D, te je od izvanredne važnosti da je u dovoljnoj količini zastupljen u ishrani dece, trudnica i dojilja. Ulje morskih riba naročito je bogato vitaminom D, mada ga ima dosta i u mleku, maslu, žumancu i jetri. Hrana biljnog porekla siromašna je ovim vitaminom.

    Kako se vitamin D stvara u koži pod dejstvom sunčevih zraka, najbolja preventiva od rahitisa je sunčanje dece leti, a zimi davanje ribljeg ulja.

    Vitamin C je vrlo rasprostranjen u prirodi. Ima ga mnogo u limunu, pomorandži, šipku i paprici. Meso, mleko i ostale namirnice životinjskog porekla sadrže ga u malim količinama ili ga uopšte ne sarže. Na visokoj temperaturi i stajanjem na vazduhu brzo propada, te  ih tog razloga treba namirnice koje ga sadrže po mogućstvu kuvati što kraće vreme i u poklopljenom sudu, kako bi što manje dolazile u dodir sa vazduhom. Najidealnije je gotovljenje povrća u pari, jer se pri kuvanju vitamin C rastvara u vodi i odstranjuje zajedno sa njom.

    Čovečji organizam nije u stanju da nagomilava rezerve vitamina C, zato je potrebno da se svakodnevno unosi svežom hranom. Dnevne potrebe se kreću oko 50 - 100 miligrama. Oboljenje koje nastaje usled nedostatka vitamina C u hrani naziva se skorbut. Danas se javlja ređe nego ranije i u znatno blažem obliku. Ispoljava se krvavljenjem iz desni, umorom, krvavljenjem po koži i sluzokoži.

    U ranom detinjstvu, nedostatak vitamina C nepovoljno deluje na formaciju zuba.

    Potrebe za vitaminom C povećavaju se u trudnoći, pri dojenju, napornom radu i infektivnim oboljenjima.

    Vitamini grupe B. Ovoj grupi pripada čitav niz u vodi rastvorljivih vitamina, dosta otpornih prema toploti, od kojih svaki ima posebnu ulogu u telu. Obično se u prirodi nalze zajedno, u namirnicama biljnog i životinjskog porekla. Glavni izvori su: žita, ljuska pirinča, pasulj, grašak, pivski kvasac, jetra, bubrezi i mršavo meso. U manjim količinama sadrži ih žumance, sveže mleko, krompir i orasi. Treba napomenuti da je brašno (belo brašno) siromašno u vitaminima B grupe, jer se najveći deo vitamina pri preradi gubi.

    Iz ove grupe začajni su vitamini B1, B2, B12 i tzv. PP faktor.

www.sxc.hu

    Vitamin B1 (aneurin). Ovaj vitamin je od značaja i za decu i za odrasle. Iako su dnevne potrebe organizma za njim minimalne - oko 2 miligrama - nedostatak vitramina B1 dovodi do poremećaja u organizmu koji se u ozbiljnim slučajevima odražavaju: slabošću živaca, mišića, srca, pojavom otoka i preosetljivošću. Oboljenje se naziva beri - beri, i sreće se često u Aziji, u krajevima gde je ishrana jednolična i oskudna u vitaminu B1.

    U lakšim slučajevima javlja se zamor, razdražljivost, gubitak apetita, bolovi u udvima, lupanje srca. Kod alkoholičara se takođe mogu javiti ovi znaci uprkos dovoljnom uzimanju vitamina B1, jer je kod njih sluzokoža organa za varenje oštećena usled prekomernog unošenja alkohola, te nije u mogućnosti da ga iskoristi.

    Vitamin B1 ima izvesnu ulogu pri razlaganju ugljenih hidrata, te se zbog toga pri povećanom unošenju ugljenih hidrata povećavaju i potrebe za ovim vitaminom. Vitamin B1 ne pravi zalihe u organizmu, te je potrebno njegovo svakodnevno unošenje. 

    Vitamin B2 je voma rasprostranjen u prirodi. Dnevne potrebe organizma se kreću oko 2 - 3 miligrama. Nedostajanje ovog vitamina ispoljava se stvaranjem pukotina i krasta u uglovima usana i očiju. Oko ušiju, nosa i usta javlja se sitno perutanje kože, a na dodirnoj liniji sluzokože i kože usana, usne su crvenije. Nije retka pojava svraba u očima, oticanje očih kapaka i promena na jeziku.

    Vitamin B12 ima povoljno dejstvo na lečenje izvesnih vrsta malokrvnosti. Nalazi se uglavnom u mesu i jetri. Dnevne potrebe iznose oko 1 miligram.

    PP faktor (nijacin) takođe spada u grupu vitaminaB. Nedostatak ovog vitamina izaziva oboljenje poznato pod imenom pelagra (majasil), koje je još i danas rašireno u grajevima gde se ljudi hrane jednoličnom hranom siromašnom u ovom vitaminu. Oboljenje se ispoljava u zapaljenju kože (crvenilo, pucanje, ljuštenje) i poremećajima u gotovo celom organizmu, a naročito u organima za varenje. Ovi poremećaji praćeni su često upornim prolivima. Javljaju se i duševni poremećaji uz gubitak volje.

    PP faktor se nalazi u svim namirnicama u kojima se nalaze i ostali članovi B grupe, a dnevne potrebe su u zavisnosti od vrste rada i kreću se od 12 - 20 miligrama.

    Spomenuo sam već da su vitamini veoma rasprostranjeni u prirodi, ali ipak dolazi do nedostatka vitamina u ljudskoj ishrani što ima za posledicu razna oboljenja. Oboljenja koja nastaju zbog nedovoljnog unošenja vitamina nazivaju se hipovitaminozama, za razliku od avitaminoza koje su izazvane potpunim nedostatkom vitamina u hrani.

Ugljeni hidrati

www.sxc.hu

    Ugljeni hidrati su uglavnom sastojci biljnih namirnica, dok ih u životinjskim ima u veoma malim količinama, na primer: u 100 grama mesa ima jedva 0,5 grama ugljenih hidrata.

   

    Pod ugljnim hidratima podrazumevaju se u prvom redu šećeri i materije koje su im srodne, ali ne treba pri tome shvatiti da su sve materije slatkog ukusa ugljeni hidrati. To su uglavnom sastavni delovi biljne hrane: žitarija, odnosno brašna, hleba, krompira, pasulja i dr., a najvažniji ugljni hidrat biljnog porekla je skrob. Najveži deo energije potrebne za rad čovek dobija baš od ugljenih hidrata, koji su široko rasprostranjeni u prirodi. Među ugljenim hidratima, celuloza je jedan koji ne može da koristi kao energetski izvor (jer je nesvarljiva), ali zato je ona dobar regulator rada creva, jer u procesu varenja nabubri, pa svojom povećanom zapreminom vrši mehanički nadražaj na zidove creva. Zato se suve šljive i druge namirnice bogate celulozom preporučuju osobama koje pate od neutredne stolice.

www.sxc.hu

    Što se tiče količine ugljnih hidrata koju čovek treba dnevno da unese hranom, ona u prvom redu zavisi od težine posla. Za teži rad potrebno je više snage - energije, te i više ugljenih hidrata. Prosečna dnevna potreba kreće se oko 400 grama.

    Energetske materije, sagorevajući u organizmu, oslobađaju toplotu koja se meri kalorijama. Jedna kalorija je ona količina toplote koja je potrebna da se jedan kilogram vode zagreje za jedan Celzijusov stepen. To je tzv. velika kalorija.

    Osim ovih, energetskih i gradivnih materija, organizmu su potrebne, mada u znatno manjim količinama, tzv. zaštitne materije u koje spadaju vitamini, mineralne materije i voda.

Jednostavna voćna torta od jagoda

Potrebno: 

• 4 jaja
• 4 kašike šećera
• 4 kašike brašna
• malo praška za pecivo

Za fil:

• 1 puding od vanile
• 1/2 kg jagoda
• 1/2 l mleka
• 3 kašike šećera
• šlag

Priprema:

    Umutiti jaja sa šećerom. Dodati brašno i prašak za pecivo i dboro umutiti. Izliti u okrugli kalup i peći na 200°C, otprilike 15 minuta.

    Fil: Staviti mleko da se kuva. Prašak za puding razmutiti u malo mleka i sipati u posudu sa zašećerenim jagodama (prethodno očišćenjim i iseckanim). Dobro izmešati i izliti u kipuće mleko. Kuvati dok se fil ne zgusne. Ostaviti da se napola ohladi, pa sitpati na koru. Prektriti umućenim šlagom i, po želji, posuti jagodama.

Pizza pita

Pizza pita

Potrebno:

• 500 g kora za pitu
• 300 g kačkavalja
• 6-8 kiselih krastavčića
• 200 ml kečapa
• 150 g suvog vrata
• 150 g kulena
• 400 g svežih šampinjona
• 1 glavica crnog luka
• 1 kafena kašičica soli
• 100 ml ulja
• 2 čase kisele pavlake
• 1 prašak za pecivo
• 3 jaja
• 80 g brašna
• 100 ml jogurta

Priprema:

    Glavicu crnog luka nasečete na sitne kockice i staviti da se prži. Kada luka bude staklast dodati mu šampinjone i dinstati dok se šampinjoni ne uprže. Ostaviti da se prohlade. Naravno možete da koristite i marinirane šampinjone onda ne morate da ih pržite, ja lično više volim sveže. 

    U zasebne posude možete pripremiti sve sastojke koji idu u pitu da bi vam bilo lakše kada filujete. U jednu posudu naseckajte na kockice kisele krastavce, u drugu narendajte kačkavalj, ja pomešam kulen i suvi vrat i njih isto iseckam na kockice. 

    Fil: Umutiti jaja, dodati kiselu pavlaku, jogurt, kašičicu soli, ulje, brašno i prašak za pecivo i sve lepo sjediniti. Ovim filom premazivaćete sve kore.

    Što se kora tiče ja koristim kore lokalnog proizvođača koje su jako tanke i u pakovanju od 500 g ima 25 - 26 kora. Tako da mi odgovara kada filujem da ređam po dve kore.

    U dublju podmazanu tepsiju poređajte dve kore kako bi pokrili dno i ostavite malo krajeve da vire. Kore namazati filom od jaja i pavlake, pa preko njih dodati polovinu narendanog kačkavalja. Opet poređati dve kore premazati ih filom pa ih premazati polovinom kečapa, kao što sam napisao sve kore se premazuju filom. Na naredne dve kore poredjati suvi vrat i kulen (ili ko šta voli, možete da stavite šunku), na naredne dve kore staviti polovinu pečurki, i na naredne dve polovinu kiselih krastavčića. Postupak ponoviti još jednom i utrošiti drugu polovinu sastojaka. jednu koru sačuvati i staviti je preko krastavčića i saviti krajeve kora koje ste ostavili da vise sa strane pa preostalim filom premazati pitu.

    Pitu ubaciti u prethodno zagrejanu pećnicu na 200°C i peći oko 40 min. Filovanje prilagodite količini kora u pakovanju. Možete služiti uz jogurt ili kiselo mleko.

Slika je lošija, pita nije dočekala da bude lepo slikana ukućani su je skoro celu pojeli.
Prijatno :)

    

    

Masti

www.sxc.hu

    U ljudskoj ishrani masti predstavljaju dragocen izvor telesne toplote i energije. Poznato je da pri svakom radu organizam troši izvesnu količinu energije, a da bi je obnovio čovek mora da se hrani onim namirnicama koje su izvor energije, kao što su to masti ( i ugljeni hidrati i belančevine su nosioci energije, ali su masti to dva puta više; pri sagorevanju 1 grama masti razvija se energija - toplota od 9,3 kalorije, dok se pri sagorevanju 1 grama ugljenih hidrata ili belančevina razvija samo 4,1 kalorija).

    Masti se u biljnom svetu nalaze kao rezervni materijal u klicama semenki i masnim plodovima (maslinama, orasima i dr.), a u životinjskom svetu sadržane su u tkivu životinja, u mleku i mlečnim proizvodima (maslac - "buter"), u jajima i dr.

    Iz praktičnih razloga, masti su razvrstane u tzv. "vidljive" i "nevidljive". Dok se prave dobijaju topljenjem masnog tkiva životinja (slanina, loj i dr.), ili se izdavjaju iz mleka (maslac), ili se, pak, dobijaju presovanjem semena, plodova i dr. (ulja), one druge nalaze se skrivene u namirnicama i ne mogu se odmah otkriti (orasi, kikiriki, sir i dr.), te su zbog toga i nazvane "nevidljivim". Međutim, bilo da se dobijaju iz životinjskog ili biljnog sveta, sve vrste masti (uključujući i ulja) imaju manje-više istu energetsku vrednost. Naučnici su ustanovili da biljne masti (ulja) imaju posebno značenje u sprečavanju arterioskleroze, koja počinje da se razvija već u mlađim godinama, da bi kasnije izazivala smetnje u krvotoku, a osobito u srcu.

www.sxc.hu

    U poređenju sa belančevinama i ugljenim hidratima, masti se teže vare, a kad se poredi svarljivost ulja i tzv. čvrstih masti (kakva je, na primer, svinjska mast) onda se može reći da se ulja lakše vare, te se zbog toga u dijetoterapiji mnogih bolesti ona i preporučuju. Zbog sporijeg varenja, masti (i biljne i životinjske), odnosno masna hrana, daju veću sitost.

    Treba napomenuti da se masti stvaraju i iz ugljenih hidrata, i to u slučaju kad se uživaju u preteranoj količini. Za razliku od belančevina, masti prave rezerve u telu, te unošenjem većih količina dolazi do njihovog nagomilavanja u telu i do nepoželjne gojaznosti, sa svim posledicama koje ova nosi. Potrebe u mastima kreću se oko 60 grama dnevno (uključujući i "vidljive" i "nevidljive") i poželjno je da veći deo "vidljivih" masti čine ulja. Izvesne masti nosioci su vitamina koji su u njima rastvorljivi (u prvom redu A i D), te su i zbog toga korisne. Inače, potkožno masno tkivo sprečava suvišno ispuštanje toplote, štiti telo od spoljnog pritiska, a belančevine od preteranog trošenja. Nedovoljno unošenje masti dovodi do slabljenja tela prema infekcijama. Kod obavljanja težih fizičkih poslova, masti su veoma dobar energetski materijal, i tada se unose u većim količinama.

Belančevine

www.sxc.hu

   Kao što se vidi, belančevine, čine najveći deo čvrstih sastojaka čovečjeg tela, a nazivaju ih još i proteinima, po grčkoj reči protos, što znači prvi, najvažniji. One čine osnovu svih živih ćelija: mišići, koža, kosa, ćelije krvi, jednom rečju, sva telesna tkiva sastavljena su od belančevina. Belančevine su nezamenljiv materijal za obnovu, rast i razvoj tkiva, te ih zato ubrajaju u gradivne materije. Osim toga, one imaju ulogu u stvaranju zaštitnih materija, koje štite organizam od oboljenja. Poznata je i njihova uloga u prenošenju vode u organizam, a takođe su i izvor energije (zbog toga ih nazivaju i energetskim materijama; sagorevanjem 1 grama belančevina razvija se energija - toplota od 4,1 kalorije).

    Belančevine se u prirodi nalaze u biljnom i životinjskom svetu, ali se one međusobno razlikuju po vrednosti, što primorava čoveka da se hrani mešovitom hranom, kako bi obezbedio svoje telo svim potrebnim sastojcima. Glavni izvori belančevina životinjskog porekla su meso i riba (naročito posniji), proizvodi od mesa i ribe, mleko i mlečni proizvodi (sir, kajmak, jogurt, kiselo mleko i dr.), jaja. Utvrđeno je da su belančevine životinjskog porekla srodne onima koje ulaze u sastav čovečjeg tela i da upravo one sadrže i izvesne sastojke (bitne ili esencijalne amino - kiseline) neopohodne organizmu. Otuda i proističe veća biološka vrednost životinjskih belančevina nad biljnim. Što se tiče svarljivosti, ove se belančevine lakse vare i bolje iskorišćavaju u organizmu od biljnih.

www.sxc.hu

    Glavni izvori biljnih belančevina su razna žita (žitarice) i njihovi proizvodi (brašno, hleb, testenine), krompir, mahunasti plodovi itd. Čovek ne može da stvara rezerve belančevina, kao što je to slučaj sa mastima, te je zato primoran da ih svakodnevno uzima. Ako se to ne čini, doći že do zaostajanja u rastu i razvoju, smanjiže se otpornost organizma prema bolestima, doži že i do smanjenja crvenih krvnih zrnaca, što ima za posledicu malokrvnost. Opadanje telesne težine, zamor i mnoge druge pojave posledica su nedostataka belančevina u hrani, jer ako ih čovek svakodnevno ne unosi, on je primoran da troši svoje sopstvene belančevine, tj. one koje su sastavni deo njegovog tkiva i tako dolazi do svih neželjenih pojava, koje se naročito mogu drastično odraziti na mlade oranizme u razvoju.

   U procenjivanju dnevnih potreba u belančevinama, najmerodavniji su sledeći činioci: uzrast i zdravstveno stanje. Odrasle osobe treba dnevno da uzimaju jedan gram belančevina na jedan kilogram svoje telesne težine, dok deca, zavisno od uzrasta, i dva i tri puta više (što su manja, to su im potrebe veće). Pojačano unošenje belančevina potrebno je i ženama u posebnim fiziološkim stanjima, kao što su trudnoća i dojenje, zatim rekonvalescentima (osobama koje se oporavljaju posle bolesti), bolesnicima pre i posle hirurških intervencija (operacija), hroničnim bolesnicima (oštećenja jetre, tuberkuloza i dr.) i onima koji su pretrpeli ranjavanje ili teže opekotine. Kao što se vidi, belančevine su neophodni sastojak u našoj ishrani i one se moraju svakodnevno unositi.

Karamel oblanda sa plazmom i orasima

Karamel oblanda sa plazmom i orasima

Potrebno: 

• 1 veliko pakovanje oblande 
• 1,5 l mleka
• 750 gr šećera
• 250 gr margarina
• 200 gr mlevene plazme
• 200 gr mlevenih oraha

Priprema:

    U šerpu dodati mleko i šećer i kuvati sve dok smesa ne dobije karamel boju i dobije na gustini. Zatim u karamel dodati margarin i kuvati dok se margarin ne rastopi. Karamel skloniti sa šporeta i dodati plazmu i orahe i sve lepo izmešati. Oblandu filovati pripremljenim karamel filom.
   Nakon filovanja oblandu prekriti streč folijom i preko nje staviti nešto teško (npr. od knjiga pogodne su sve enciklopedije velikog formata, samo obrišite prašinu pre upotrebe :) ). Najbolje je ostaviti da prenoći i služiti sutradan, ali ako ste nestrpljivi da je probade možete to učiniti i posle nekoliko sati.