Vitamini

www.sxc.hu

    Danas se o vitaminima mnogo govori kao o važnim sastjcima hrane, čiji nedostatak dovodi do različitih poremećaja u organizmu, iako oni ne služe ni kao materijal za gradnju ćelija ni kao energetski izvor.

    Vitamini se javljaju u hrani u izvanredno malim količinama, pa ipak dovoljnim da ispune svoj zadatak u organizmu. No svaka namirnica ne sadrži i sve potrebne vitamine i zato je neophodno da hrana bude mešovita. Ali i uzimanje mešovite hrane može da bude nekorisno ako se s njom postupa nemarno. Razni postupci pri preradi, kuvanju i konzervisanju hrane mogu da unište vitamine u njoj.

    Poznato je da se neki vitamini rastvaraju u mastima, kao vitamini A, D, E i K, dok se drugi rastvaraju u vodi. Jedni su otporniji prema toploti i dužem stajanju, dok se drugi u ovim uslovima uništavaju. Tako, na primer, spanać, koji je dosta bogat vitaminom C, već na običnoj sobnoj temperaturi za 1 - 2 dana stajanja gubi polovinu od prvobitne svoje količine. Može se, uopšte, reći da su vitamini rastvorljivi u mastima otporniji prema dejstvu toplote.

    Vitamin A se nalazi u punomasnom mleku, ribljem ulju, maslu, žumancu, nekim vrstama povrća i dr. Minimalna količina od 3 - 5 miligrama u svakodnevnoj hrani podmiruje potrebe organizma u ovom vitaminu. Ako se unosi u većim količinama, sakuplja se kao zaliha u jetri i troši kad je organizam u oskudici.

    Od praktičnog je značaja da se vitamin A može zagrevati i do 120°C a da pri tome ne gubi ništa od svoje vrednosti.

    U ishrani dece vitamin A je naročito važan, jer nedostatak tog vitamina usporava rast, koža i sluzokoža pokazuju smanjenu otpornost te dolazi do čestih infekcija. Smetnje vida, koje nastaju zbog nedostatka ovog vitamina, odražavaju se na razne načine. U lakšim slučajevima nastupa tzv. kokošje slepilo (čovek ne vidi u sumraku), dok u težem može doći i do gupitka vida.

    Vitamin D naziva se još i "antirahitični" vitamin, jer je oboljenje nastalo usled nedostatka tog vitamina poznato pod imenom rahitis. Ono se ispoljava zakržljalošću i omekšanjem kostiju, usled čega nastaju tzv. "O" i "X" noge, i krivljenje skeleta.

    Videli smo već ranije da je za pravilan razvitak kostiju i zuba uz kalcijum i fosfor neophodan i vitamin D, te je od izvanredne važnosti da je u dovoljnoj količini zastupljen u ishrani dece, trudnica i dojilja. Ulje morskih riba naročito je bogato vitaminom D, mada ga ima dosta i u mleku, maslu, žumancu i jetri. Hrana biljnog porekla siromašna je ovim vitaminom.

    Kako se vitamin D stvara u koži pod dejstvom sunčevih zraka, najbolja preventiva od rahitisa je sunčanje dece leti, a zimi davanje ribljeg ulja.

    Vitamin C je vrlo rasprostranjen u prirodi. Ima ga mnogo u limunu, pomorandži, šipku i paprici. Meso, mleko i ostale namirnice životinjskog porekla sadrže ga u malim količinama ili ga uopšte ne sarže. Na visokoj temperaturi i stajanjem na vazduhu brzo propada, te  ih tog razloga treba namirnice koje ga sadrže po mogućstvu kuvati što kraće vreme i u poklopljenom sudu, kako bi što manje dolazile u dodir sa vazduhom. Najidealnije je gotovljenje povrća u pari, jer se pri kuvanju vitamin C rastvara u vodi i odstranjuje zajedno sa njom.

    Čovečji organizam nije u stanju da nagomilava rezerve vitamina C, zato je potrebno da se svakodnevno unosi svežom hranom. Dnevne potrebe se kreću oko 50 - 100 miligrama. Oboljenje koje nastaje usled nedostatka vitamina C u hrani naziva se skorbut. Danas se javlja ređe nego ranije i u znatno blažem obliku. Ispoljava se krvavljenjem iz desni, umorom, krvavljenjem po koži i sluzokoži.

    U ranom detinjstvu, nedostatak vitamina C nepovoljno deluje na formaciju zuba.

    Potrebe za vitaminom C povećavaju se u trudnoći, pri dojenju, napornom radu i infektivnim oboljenjima.

    Vitamini grupe B. Ovoj grupi pripada čitav niz u vodi rastvorljivih vitamina, dosta otpornih prema toploti, od kojih svaki ima posebnu ulogu u telu. Obično se u prirodi nalze zajedno, u namirnicama biljnog i životinjskog porekla. Glavni izvori su: žita, ljuska pirinča, pasulj, grašak, pivski kvasac, jetra, bubrezi i mršavo meso. U manjim količinama sadrži ih žumance, sveže mleko, krompir i orasi. Treba napomenuti da je brašno (belo brašno) siromašno u vitaminima B grupe, jer se najveći deo vitamina pri preradi gubi.

    Iz ove grupe začajni su vitamini B1, B2, B12 i tzv. PP faktor.

www.sxc.hu

    Vitamin B1 (aneurin). Ovaj vitamin je od značaja i za decu i za odrasle. Iako su dnevne potrebe organizma za njim minimalne - oko 2 miligrama - nedostatak vitramina B1 dovodi do poremećaja u organizmu koji se u ozbiljnim slučajevima odražavaju: slabošću živaca, mišića, srca, pojavom otoka i preosetljivošću. Oboljenje se naziva beri - beri, i sreće se često u Aziji, u krajevima gde je ishrana jednolična i oskudna u vitaminu B1.

    U lakšim slučajevima javlja se zamor, razdražljivost, gubitak apetita, bolovi u udvima, lupanje srca. Kod alkoholičara se takođe mogu javiti ovi znaci uprkos dovoljnom uzimanju vitamina B1, jer je kod njih sluzokoža organa za varenje oštećena usled prekomernog unošenja alkohola, te nije u mogućnosti da ga iskoristi.

    Vitamin B1 ima izvesnu ulogu pri razlaganju ugljenih hidrata, te se zbog toga pri povećanom unošenju ugljenih hidrata povećavaju i potrebe za ovim vitaminom. Vitamin B1 ne pravi zalihe u organizmu, te je potrebno njegovo svakodnevno unošenje. 

    Vitamin B2 je voma rasprostranjen u prirodi. Dnevne potrebe organizma se kreću oko 2 - 3 miligrama. Nedostajanje ovog vitamina ispoljava se stvaranjem pukotina i krasta u uglovima usana i očiju. Oko ušiju, nosa i usta javlja se sitno perutanje kože, a na dodirnoj liniji sluzokože i kože usana, usne su crvenije. Nije retka pojava svraba u očima, oticanje očih kapaka i promena na jeziku.

    Vitamin B12 ima povoljno dejstvo na lečenje izvesnih vrsta malokrvnosti. Nalazi se uglavnom u mesu i jetri. Dnevne potrebe iznose oko 1 miligram.

    PP faktor (nijacin) takođe spada u grupu vitaminaB. Nedostatak ovog vitamina izaziva oboljenje poznato pod imenom pelagra (majasil), koje je još i danas rašireno u grajevima gde se ljudi hrane jednoličnom hranom siromašnom u ovom vitaminu. Oboljenje se ispoljava u zapaljenju kože (crvenilo, pucanje, ljuštenje) i poremećajima u gotovo celom organizmu, a naročito u organima za varenje. Ovi poremećaji praćeni su često upornim prolivima. Javljaju se i duševni poremećaji uz gubitak volje.

    PP faktor se nalazi u svim namirnicama u kojima se nalaze i ostali članovi B grupe, a dnevne potrebe su u zavisnosti od vrste rada i kreću se od 12 - 20 miligrama.

    Spomenuo sam već da su vitamini veoma rasprostranjeni u prirodi, ali ipak dolazi do nedostatka vitamina u ljudskoj ishrani što ima za posledicu razna oboljenja. Oboljenja koja nastaju zbog nedovoljnog unošenja vitamina nazivaju se hipovitaminozama, za razliku od avitaminoza koje su izazvane potpunim nedostatkom vitamina u hrani.