Masti

www.sxc.hu

    U ljudskoj ishrani masti predstavljaju dragocen izvor telesne toplote i energije. Poznato je da pri svakom radu organizam troši izvesnu količinu energije, a da bi je obnovio čovek mora da se hrani onim namirnicama koje su izvor energije, kao što su to masti ( i ugljeni hidrati i belančevine su nosioci energije, ali su masti to dva puta više; pri sagorevanju 1 grama masti razvija se energija - toplota od 9,3 kalorije, dok se pri sagorevanju 1 grama ugljenih hidrata ili belančevina razvija samo 4,1 kalorija).

    Masti se u biljnom svetu nalaze kao rezervni materijal u klicama semenki i masnim plodovima (maslinama, orasima i dr.), a u životinjskom svetu sadržane su u tkivu životinja, u mleku i mlečnim proizvodima (maslac - "buter"), u jajima i dr.

    Iz praktičnih razloga, masti su razvrstane u tzv. "vidljive" i "nevidljive". Dok se prave dobijaju topljenjem masnog tkiva životinja (slanina, loj i dr.), ili se izdavjaju iz mleka (maslac), ili se, pak, dobijaju presovanjem semena, plodova i dr. (ulja), one druge nalaze se skrivene u namirnicama i ne mogu se odmah otkriti (orasi, kikiriki, sir i dr.), te su zbog toga i nazvane "nevidljivim". Međutim, bilo da se dobijaju iz životinjskog ili biljnog sveta, sve vrste masti (uključujući i ulja) imaju manje-više istu energetsku vrednost. Naučnici su ustanovili da biljne masti (ulja) imaju posebno značenje u sprečavanju arterioskleroze, koja počinje da se razvija već u mlađim godinama, da bi kasnije izazivala smetnje u krvotoku, a osobito u srcu.

www.sxc.hu

    U poređenju sa belančevinama i ugljenim hidratima, masti se teže vare, a kad se poredi svarljivost ulja i tzv. čvrstih masti (kakva je, na primer, svinjska mast) onda se može reći da se ulja lakše vare, te se zbog toga u dijetoterapiji mnogih bolesti ona i preporučuju. Zbog sporijeg varenja, masti (i biljne i životinjske), odnosno masna hrana, daju veću sitost.

    Treba napomenuti da se masti stvaraju i iz ugljenih hidrata, i to u slučaju kad se uživaju u preteranoj količini. Za razliku od belančevina, masti prave rezerve u telu, te unošenjem većih količina dolazi do njihovog nagomilavanja u telu i do nepoželjne gojaznosti, sa svim posledicama koje ova nosi. Potrebe u mastima kreću se oko 60 grama dnevno (uključujući i "vidljive" i "nevidljive") i poželjno je da veći deo "vidljivih" masti čine ulja. Izvesne masti nosioci su vitamina koji su u njima rastvorljivi (u prvom redu A i D), te su i zbog toga korisne. Inače, potkožno masno tkivo sprečava suvišno ispuštanje toplote, štiti telo od spoljnog pritiska, a belančevine od preteranog trošenja. Nedovoljno unošenje masti dovodi do slabljenja tela prema infekcijama. Kod obavljanja težih fizičkih poslova, masti su veoma dobar energetski materijal, i tada se unose u većim količinama.